Савети лекара

Болести прљавих руку

У „болести прљавих руку“ се убраја мноштво обољења различите етиологије.
Узрочници „болести прљавих руку“ су:
Вируси (ХепатитисА-заразна жутица, дечија парализа, вирусни проливи)
Бактерије (трбушни тифус, дизентерија)
Паразити (амебна дизентерија, ентеробијаза)

Прљаве, клицама заражене руке имају кључни значај у преношењу цревних, респираторних и кожних болести.

Резервоар цревних заразних болести, било да су болесници или клицоноше, приликом дефекације или уринирања, запрљају руке, и ако их не оперу на хигијенски исправан начин, непосредним додиром могу пренети инфекцију на осетљиву особу.

Посредним додиром ( индиректним контактом) који се остварује путем загађених предмета и ствари које је предходно користила болесна особа или клицоноша, такође се могу пренети заразне болести (марамице, пешкири, одећа, играчке, прибор за јело, кваке на вратима, батерије за воду у тоалетима, књиге и слично).

Зато:

Руке треба прати пре јела

Руке треба прати после коришћења тоалета

Ако прање руку није изводљиво одмах ( непостојање услова), не треба додиривати уста, нос или очи, као и предмете преко којих би се накнадно загадили прсти, све док се руке не оперу.

Руке се перу текућом водом и сапуном.

Пожељни је користити течни сапун у затвореном систему. Посуда са водом и сапуном може садржати микроорганизме.

За брисање руку користити папирне убрусе, марамице, фен или сачекати да се руке осуше. Не треба користити заједнички пешкир.

Неопходно је хигијенски исправно поступати са животним налирницама на њиховом путу од производње, транспорта, ускладиштења, до руковања и сервирања

Јако загађене предмете треба дезинфиковати (дезинфекционо средство користити по упутству произвођача), или их уништити.